Stres

Pocela sam danas da pisem belesku o stresu i pocetak je isao ovako:

 

Stres nastaje kao posledica neprijatnih promena u okruženju ili u nama samima. Stres dozivimo svaki put kada se posečemo, kada vidimo nepravdu, kada kasnimo sa plaćanjem naših dugova. Lista je doslovno neiscrpna. Same situacije koje u nama izazovu stres nazivaju se stresorima, a nasa reakcija je u stvari stres. Ono što je jednoj osobi izuzetno stresno drugoj ne mora biti.

 

Kako sam imala drugih obaveza odlozila sam pisanje teksta za kasnije. Odlucila sam da dok je jos dan odem da se provozam ( dobila sam vozacku pre deset dana i kao pocetnik tek  treniram voznju). Juce sam prvi put sama vozila auto i rekoh i danas cu. Relatvno brzo sam se isparkirala, krenula i pola sata divne voznje je proslo kao tren.

 

Isla sam Bulevarom Cara Lazara i na raskrsnici sa Bulevarom kod Mercatora (za one koji ne znaju-sve raskrsnice sa Bulevarom Oslobodjenja su izuzetno prometne i guzva je u svako doba dana, ni sad nije bio izuzetak) sam stala na crveno kao peta u koloni. Auto se ugasio. Hm, pa dobro, desava se, pomislim, dam kontakt, okrenem kljuc i...

NISTA. Opet ponovim proceduru, dam kontakt, okrenem kljuc i... OPET NISTA.

 

Tu polako pocinjem da se nerviram, dok mi "ljubazni" sugradjani trube, daju znak da krenem ili onaj polu-rotacioni znak rukom kojim pokazujemo da neko nije bas sav svoj. S obzirom da sam drugi put sama u kolima ne znam sta da radim. Zovem muza, on mi kaze par stvari koje ja i uradim i... nista. Kaze zovi kuma (koji je automehanicar, n.a.) sto i uradim. Kum kaze izadji, nadji nekog da pogura auto i sacekaj me. A ja, ko za inat, u mini suknji. I posto sam vec u centru paznje, dodatni pogledi i komentari su poslednje sto mi je trebalo u tom trenutku. 

 

Odlucim da cu ostati tu gde jesam i cekati. Pocnem da se molim. Pa da mislim pozitivno. Pa da se molim pozitivno. Pustim radio. Iskljucim radio. Svakih pola minute za svaki slucaj probam da upalim, mozda se problem resi sam od sebe. Svo to vreme govorim sebi: "Ovo nema veze sa kvalitetom tvoje voznje. Ovakve stvari se desavaju i iskusnim vozacima. Uradila si sta si mogla, sad cekaj kuma...".

 

Proslo je vec dvadeset minuta i od toga se samo dvoje ljudi zaustavilo da pita sta mi je i PROSLI DALJE. Od toga je jedno bio pandur u pandurskim kolima. I dalje cekam... 

Jedan covek prelazi preko ulice, pita sta je problem i nudi se da me pogura. Ne mogu da verujem!!!

I tako pomerimo mi auto do iza coska, stanem na prikladnije mesto, raspita se on o par stvari, otvori haubu, da mi par predloga, pretpostavi u cemu je problem i kaze da mora da ide jer zuri.

 

E sad, posto je situacija vec malo laksa, odlucim ja da izadjem iz auta i da cekam kuma. Vrata sa vozaceve strane se ne mogu otvoriti i ja izlazim sa suvozaceve strane. Pa opet udjem u auto na isti nacin na koji sam izasla.

 

Dam kontakt, okrenem kljuc i...UPALI. Eto tako, sam od sebe. Zovem kuma da mu kazem lepe vesti , saznam da je blizu i ipak ga sacekam. I kaze mi isto sto mi je rekao i onaj covek (zao mi je sto ne znam kako se zove). Ponovo ugasim i upalim. RADI. Jos jednom. RADI.

 

Ovo je primer stresora i stresa. Cime sam mogla da svoj dozivljaj nacinim gorim? Pa valjda da sam razmisljala: Sta ce ovi sad ljudi misliti o meni?, Sta ce mi muz reci? Ovi panduri dolaze da mi naplate kaznu!!! Bolje da nisam ni polagala!! Ovo je poslednji put da sam uzela volan u ruke!!!

 

Bilo je i takvih misli. Ali sam jos pre par godina odlucila da mi one ne trebaju, jer mi NE POMAZU.

 

Ono sto mi je pomoglo bilo je preduzimanje sitnih koraka. Upaliti sva cetiri zmigavca (da znaju ljudi da stojim), pokusati par puta, zvati muza, zvati kuma, cekati, moliti se, razmisljati o mogucim resenjima, slusati muziku, prihvatiti ponudjenu pomoc, ponovo cekati i pokusavati.

 

To je negde i sustina upravljanja stresom. Ostati u situaciji, usmeriti paznju na moguca resenja, izabrati najbolje i postupati u skladu sa njim korak po korak. Molitva, pozitivno (bolje receno realno) razmisljanje ce svakako biti od koristi, kao i prihvatanje pomoci od druge osobe.

 

Dakle, ako se suocite sa stresom-ne panicite, ostanite hladne glave i fokusirajte se na resenje (a ne na problem)!