Lijepe zene prolaze kroz grad...

Kod nas, u Novome Sadu ulice su pune prelepih, sredjenih i doteranih zena koje drze do svog izgleda i pomno brinu o njemu. Koliko sam putovala po bliskim nam drzavama primetila sam isto to. Podrzavam ideju da se ljudi trude da budu lepsi. To mi je ok, i sama to radim.

Medjutim, pre par godina, kad je vecina mojih prijatelja ( pa i ja sama) pocela da gradi ozbiljne veze, brak i zajednicki zivot nesto neobicno je pocelo da se desava. Ali da krenemo od pocetka. (Pisacu iz zenskog ugla, ali se sve ovo moze primeniti i na muskarce.)

Nadju se dve, tri, pet ili vise drugarica i pocinje spremanje za grad. Nekad sam i sama ostajala zapanjena kakvim se sve detaljima posvecuje paznja u tom ritualu. Svaki detalj mora biti na svom mestu, garderoba trendy i da istice ono najbolje na nama, sminka mora da se uklapa u celokupni utisak, cipele, frizura, nokti...sve!!! I izadju one tako, upoznaju se sa momcima, flertuju, razmene telefone i izadju sutradan (u idealnom slucaju).

Prvi sastanak. Trema, nervoza, uzbudjenje... "Strucni savet" se ponovo sastaje da sretnici pomogne da nadje najbolje krpice, najbolji nakit, najbolju sminku. I naravno, cipele. Izadju njih dvoje, blistaju i jedno i drugo, nastoje da ostave najbolji moguci utisak. I, recimo da im uspe.

Pocnu da se zabavljaju, izlaze, druze se sa drugima, uzivaju jedno sa drugim. Oboje se i dalje doteruju, uzivaju u svojoj vezi i dolazi trenutak kada postaju verenici i pocinju pripreme za brak. Ludilo! Sad tek treba naci savrsenu haljinu, savrsenu frizuru, savrsen nakit.... I nadje se sve to nekako. Prodje i taj veliki dan.

Posle tri meseca dolazimo u posetu nasim mladencima koji  su kod svoje kuce, sami, uzivaju. Otvaraju se vrata i vidite njih dvoje u starim trenerkama, razvucenim majicama, ona bez sminke, bez frizure i naravno bez nakita. On nista bolji verovatno sa par kilograma viska i neobrijan.

Sve gledate, pitate se jel to ona ista osoba koja vam je trubila da prava zena uvek mora da ima frizuru!? Da li je to isti onaj decko koji je sate provodio pred ogledalom da bi namestio kosu. Da, to su oni. 

Ne kazem da se ovo desi svima ali desilo se mnogima koje poznajem. I oni se ponovo doteruju mozda kad im neko vazan dodje, kad idu na posao ili kad izlaze negde. I cim dodju kuci, skidaju stvari, ona skida sminku, pusta kosu, veze obicnom gumicom i postaju ponovo onakvi kakvi su nam otvorili vrata. 

Zasto se mi doterujemo kad idemo napolje? Zasto zelimo da budemo lepi onima koje ni ne poznajemo i koje mozda nikada vise necemo videti? Zasto se ne  doterujemo bas za one koje najvise volimo, do kojih nam je najvise stalo? Sigurni smo da su tu i da ce biti s nama kakvi god da jesmo? Osvojili smo osobu i ne moramo vise da budemo lepi i doterani pred njom?  

Moje misljenje je da se mnogi brakovi raspadnu zato sto partneri prestanu da se trude (osim kada je u pitanju teza patologija). I ne kazem da ce garderoba i sminka spasiti neciji brak, kao sto ne mislim ni da ce ga unistititi. Ali lepo je kad nekome ko nam je najblizi i najdrazi pokazemo koliko nam je stalo time sto cemo se bar ponekad urediti samo za njegove ili njene oci.