U dobru i u zlu

Ovo nije tekst o braku, ovo nije ni tekst o romantičnoj ljubavi. Ovo je tekst o jednom od principa na kojem zasnivam sve svoje odnose. Prvi princip po kojem funkcionišu moji odnosi mogao bi ukratko da se izrazi: Ili ćemo lepo ili nećemo nikako.

Drugi princip na kojem ja zasnivam odnose sa drugima (posebno bliske odnose) je upravo ovaj iz naslova. U dobru i u zlu. To meni znači da ću ja za osobu do koje mi je stalo biti tu kad se ona bude nalazila u različitim okolnostima. To znači da ću ja sa tom osobom deliti lepe i ružne stvari, da ću učestvovati u njenom bolu, kao i radostima, da ću zajedno sa njom i tugovati i veseliti se.

Postoje neki ljudi kojima je teško da podele radost. Ljudi kojima je teško da se raduju sa mnom. Ljudi, koje kad pozovem na druženje se izgovaraju izrazima tipa: "Imaš puno obaveza, ne bih da smetam, sigurno si jako zauzeta..." i tome slično. Kad dođe trenutak da je meni iz nekog razloga teško, uglavnom se takvi ljudi javljaju i govore: "Šta god ti treba, samo reci..., Znaš da možeš računati na mene... Ako ti treba bilo kakva pomoć pozovi me..."

Iskreno, upravo te ljude nikad ne pozovem kad mi je teško ili kad mi treba pomoć. Ne zovem ih jer su to situacije kad se ja osećam ranjivo i kad mi treba oslonac. A oni, svojim nebivanjem sa mnom u dobrim danima nisu taj oslonac izgradili. Ne zovem ih, jer kad mi je teško potrebni su mi ljudi koji će me razumeti, a oni me samo površno poznaju. Ne zovem ih, jer kad mi je teško potrebni su mi ljudi u koje imam poverenja, a oni ga nisu stekli, prosto time što nisu bili tu. Ne zovem ih jer mi tada treba neko ko me poznaje i kome je iskreno stalo do mene, a to sigurno nije osoba koja smatra da bi mi u drugim okolnostima njeno prisustvo bilo "smetnja" i da bih poziv na druženje doživela kao "nametanje".

U dobru i u zlu... Pa dokle stignemo!

Romanticne komedije

Pre nekog vremena, smorena dosadom odlucim da zajedno sa dragim odgledam neki film. Sta cemo, koji cemo i konacna odluka padne na romanticnu komediju Made of honor (Kuma). Iako ni on ni ja nismo neki ljubitelji tog zanra, odlucimo da ipak pogledam film,  kao, ne da nam se da razmisljamo pa da gledamo neku glupost. Kakva losa procena, danima sam posle razmisljala o tom filmu.

Pocinje film, ona i on se upoznaju, bla bla bla, i postaju najbolji prijatelji. Divno :)

Posle odredjenog broja godina oni su i dalje najbolji prijatelji i njihovo prijateljstvo raste, pomazu jedno drugo, savetuju, tese, rade  sve drugo sto prijatelj rade. Sve to super funkcionise dok ona (pogadjate) ne nadje decka sa kojim planira vencanje.  I pozove svog najboljeg prijatelja da bude 'kuma'.

E sad, najbolji prijatelj shvata da je u stvari zaljubljen u svoju najbolju drugaricu i pocinje sistematski da opstruira njeno vencanje i da omalovazava buduceg muza. Pri tome, sve vreme se pretvara da im je naklonjen i da sa radoscu ucestvuje u pripremama za svadbu. Kakav prijateljski i ljudski gest!!!

Prolaze pripreme i ona ne sluti nista, okupirana je svojom vezom, planira vencanje, vodi racuna o svakom detalju i uvazava sve savete svoje buduce 'kume'. 

Za to vreme, nas junak i dalje gaji nade i pokusava da joj stavi do znanja sta oseca (indirektno, naravno) ali mu ne uspeva. Vrhunac je kad noc pre vencanja ne moze vise da izdrzi, dolazi u njenu sobu, kaze joj da je voli i poljubi je. NAKON TOGA shvati da je to sto je uradio ruzno i odluci da nece ni prisustvovati vencanju.

Ujutro odlazi sa namerom da je pusti da ima srecan zivot u buducem braku.

Medjutim, na pola puta do aerodroma on shvata da je ona bas prava zena za njega, okrece se, i krece nazad, ali kako sad vise ne moze istim putem on nalazi konja kojeg jase kao da to radi svaki dan od detinjstva, stize do crkve u trenutku kad ona vec treba da kaze 'Da'. Posto ipak nije toliko vest jahac sleti sa konja i na glavu uleti u crkvu. Pred zapanjenim svatovima on objavljuje svoja osecanja javno.

U TOM TRENUTKU ona shvata da u stvari voli svog najboljeg prijatelja, ostavlja mladozenju i odlaze njih dvoje sretni. Kraj.

I ostanem tako ja sa sve utiskom da sam prevarena. 

Prvo, sta je tu romanticno? Njegovo ponasanje koje je ispod svakog moralnog minimuma? Njena odluka da se uda  za drugog i obeca mu ljubav i vernost u dobru i zlu dok ih smrt ne rastavi? Ali, eto, ups, sprecena je istinskom ljubavlju?!

Drugo, sta je tu smesno? To sto je on pao s konja? To kroz kakve je on sve 'patnje' prosao zbog 'ljubavi'?

Sto se mene tice, meni je sve to daleko i od ljubavi i od prijateljstva, a nije mi ni smesno.