Nasilje

U subotu sam bila na seminaru na kojem je glavna tema bilo nasilje a koji je deo šireg projekta za školu bez nasilja. Danas je četvrtak a ja sam još pod utiskom te radionice.

Bilo je teških ličnih primera,bilo je i  izmišljenih ali sasvim realnih scenarija i tuđih priča. Želela sam da još u subotu uveče pišem o nekim drugim temama, ali nisam mogla. Nisam imala inspiraciju. Svest o prisutnosti nasilja u okruženju u kojem živim, bolna činjenica da se to dešava ljudima koje poznajem, uvid da živimo u vreme u kojem je takav način odnosa među ljudima gotovo svakodnevan mi se postavio kao prioritet nad svim ostalim mislima.

Svako nasilje ostavlja trag, čak i kad nas dotakne izdaleka. Ostavlja trag na svakome, bez obzira da li smo u ulozi nasilnika, žrtve ili posmatrača. Kad je nasilje u pitanju nema jačih i slabijih. Nema pobeđenih i poraženih. Onog trenutka kad do nasilja dođe, u tom trenutku su svi poraženi.

Važno je prihvatiti da se deca, tinejdžeri kao i odrasli ljudi ponekad ponašaju nasilnički jedni prema drugima. I isto je tako važno da pogledamo u sebe i da iscelimo one delove naših ličnosti koji su bili u dodiru sa nasiljem. A onda da izađemo napolje i da drugima koji su u tom vrtlogu i ne vide izlaz pružimo ruku i ukažemo na druge mogućnosti.